Hrast lužnjak – Quercus robur

Hrast lužnjak – Quercus robur Visoko je listopadno drvo koje ima sledeće narodne nazive – dub, gnjilec, lužnik, rani hrast, grm. Dostiže visinu do 50 m sa stablom prečnika oko 2,5 m. Krošnja je široka, nepravilna i dobro razgranata sa jakim, krivim i nepravilnim kolenasto savijenim granama.

  • Dodatne informacije

    Isporuka

    visina sadnice 1.5-1.7m

  • Opis

    Hrast lužnjak – Quercus robur Visoko je listopadno drvo koje ima sledeće narodne nazive – dub, gnjilec, lužnik, rani hrast, grm. Dostiže visinu do 50 m sa stablom prečnika oko 2,5 m. Krošnja je široka, nepravilna i dobro razgranata sa jakim, krivim i nepravilnim kolenasto savijenim granama.

    Kora je u mladosti glatka, a sa starošću postaje debela, ispucala i sivosmeđa. Korenov sistem je jako razvijen, u mladosti razvija žilu srčanicu koja prodire u dubinu i po nekoliko metara. Pupoljci su jajastog, okruglastog polutupog oblika pokriveni brojnim svetlosmeđim ljuskama. Listovi su prosti, naizmenično raspoređeni i zelene boje. Obod lista je široko urezan sa 4-5 režnjeva.

    Cvetovi su jednopolni i cveta zajedno sa listanjem u aprilu-maju. Plod je žir, izduženo jajast i smeđe boje. Na svežem žiru se lako uočavaju tamnije uzdužne pruge. Kupula (kapica) pokriva 1/3 do 1/2 žira. Sazreva u septembru i oktobru. Hrast lužnjak ne ide visoko kao kitnjak što se tiče nadmorskih visina. Ima dug vegetacioni period i raste obično u dolinama i ravnicama. Zahteva duboka, glinovita ili peskovita, plodna, sveža i vlažna zemljišta.

    Od davnina su hrastovi imali posebno značajnu ulogu u razvoju civilizacije u Evropi što se posebno odražavalo kroz obezbeđivanje drveta za ogrev i građevinarstvo, žira za ishranu stoke i kore bogate taninima koja je korišćena za štavljenje kože. Drvo hrastova je otporno na vlagu, pa je vekovima korišćeno za izradu buradi za skladištenje vina i drugih alkoholnih pića, ali i kao najznačajnije drvo za građenje jedrenjaka.

    Hrastovi se simbolično povezuju sa vrhovnim bogovima, gromovnicima, pa se tako i u slovenskoj mitologiji zaštitinikom hrasta smatrao vrhovni bog Perun. Za hrastove se vezuje veliki broj narodnih predanja, verovanja i legendi.