Ruža – koraci ka uspešnom gajenju

Kraljica cveća – ruže Patuljaste ruže, ruže stablašice, čajevke, polijante ili floribunde, dobro poznate vrste, svim ljubiteljima biljaka.

Ruže negovane u saksijama, možete saditi tokom cele godine, sem u periodu kada je zemlja smrzla.

Rastojanje sadnje

40 – 50 cm za čajevke

25 – 30 cm za polijante (mnogocvetne)

0,7 – 1 m za penjačice i grmolik

20 – 25 cm za patuljaste

Vrste ruža

Polegle ruže. Horizontalnog su rasta i polegle grane šire po tlu na čijim se vrhovima formira mnoštvo cvetova u grupama. Poznate su još i kao ruže pokrivači tla. Vrlo su jednostavne za gajenje i poslednjih godina veoma popularne. U zavisnosti od sorte visina rasta varira i kreće se od 30-40 cm kod nižih i od 40-90 cm kod visokih sorti. Potrebno je 3-5 biljaka po m2.

Minijaturne ruže. Odlikuju se niskim, žbunastim rastom, visine do 35 cm. U toku cele vegetacije neprekidno i obilno cvetaju. Cvetovi su  sitni, veličine od 1-5cm u prečniku.Sade se na rastojanju od 25-30 cm ili 8-12 biljaka po m2.

Mnogocvetne su kompaktnog rasta i visine od 40-80 cm, u zavisnosti od sorte. Karakteristčne su po tome što jedna grana nosi više cvetova, formirajući bukete. Cvetovi su uglavnom mirisniObilno cvetaju u toku cele sezone, pa se pravi efekat postiže sadnjom u grupi. Koriste se za formiranje bordura, leja, živih ograda. Mogu se gajiti i u posudama. Sade se na rastojanju od oko 40 cm ili 6-8 biljaka po m2.

Čajevke su najbrojnije i veoma cenjene zbog krupnog cveta, koji se nalazi na dugim i čvrstim cvetnim drškama, pa su pogodne za rezan cvet. Najčešće su mirisne. Snažnog su porasta i ako su pravilno orezivane dostižu visinu do oko 1 m. Rastojanje prilikom sadnje je 45-60 cm.

Ruže stablašice. Veoma su popularne i idealne za sadnju u malim vrtovima, posudama  na terasama ili ulazima u objekte. Karakteriše ih gusta krošnja, uspravne ili padajuća forma. Visina stabla zavisi od mesta kalema. Uglavnom je visina standarana i kreće se od 40, 75, 100 do 150 cm. Visoke stablašice obično imaju padajuću formu. Mogu se saditi  pojedinačno ili kao niski drvored. Lepo se kombinuju sa poleglim četinarima, patuljastim ružama ili perenama.

Penjačice imaju izdužene grane i snažnog su rasta, visine do 4 m. Cvetaju cele sezone. Veličina i oblik cveta zavisi od sorte. Koriste se kao ukras pergola, ograda, cvetnih lukova. Često se koriste za sadnju uz fasadu kuće, za maskiranje zidova i neuglednih pozadina. Potrebno im je obezbediti čvrst oslonac jer odrasla biljka teži i preko 50 kg. Izdanke je potrebno redovno usmeravati i pričvršćivati za oslonac. Visina rasta zavisi od sorte i mogu narasti i do 4 m. Obavezno ih treba skraćivati svake godine za trećinuSade se na rastojanju 1-2 m (neke sorte i do 300 m).

Orezivanje ruža

Kod rezidbe obratite pažnju kako ćete napraviti rez. Rez treba da je napravljen koso iznad pupoljka. Visina reza iznad pupoljka je do jednog ceentimetra i spušta se ukoso na suprotnu stranu od pupoljka. Dubina reza treba da je jedna trećina od veličine pupoljka.

Uklonite sve precvale cvetove i suve listove. Zatim, odstranite sve osušene grančice.  Na ovaj način ćete rasteretiti biljku. Štetni organizmi, insekti, prouzrokovači oboljenja neće imati sklonište i njihova pojava tokom proleća neće biti toliko snažna.

Uslovi uzgoja

Da bi ruže dobro napredovale odaberite položaj u vrtu sa dosta svetlosti. Ruže podnose niske temperature ali znajte da ukoliko ih orezujete, neophodno je da ih zagrnete sa 20-30cm zemlje ili da ih prekrijete opalim granjem. Ruže vole duboka zemljišta, bogata humusom. Izbegavati zabarena i loše ocedna zemljišta. Ruže je neophodno zalivati i pri tom, voditi računa da ne zalivate list i cvet. Prihrana ruža se sprovodi od proleća do jula meseca tad se prekida. Za prihranu koristite azot 4g, fosfor 2g, kalijum 5g po m2.

Zimska zaštita

Pre nastupa jačih mrazeva ruže se moraju zaštititi. Najosetljivije su u predelu kalema. Zaštitu je najbolje vršiti zagrtanjem tako što se motikom oko bokora nanese humka visine 15-20 cm. Kod stablašica se štiti krošnja tako što se prekrije agril folijom ili jutom pri čemu treba voditi računa da mesto oko kalema bude pokriveno. Početkom proleća, kad prestane opasnost od jačih mrazeva, ruže treba odgrnuti a sa krošnji poskidati zaštitu.

Bolesti ruža

Rđa ruža je česta pojava na listovima ruža, koja se uočava na gornjoj strani lista u vidu žutih mrlja a na donjoj strani u vidu crnih nakupina, što dovodi do opadanja lista. Ako primetite ovu pojavu, orežite ruže i poprskajte preparatom za zaštitu. Neki od preparata su Rubigan, Antracol, Zato.

Zvezdasta pegavost ruža se manifestuje na gornjoj strani listova u vidu zvezdastih mrlja koje menjaju boju od smeđe ljubičaste do crne. Listovi zatim žute i opadaju. Ova gljivica prezimljava u opalom lišću. Kada sadite ruže izbegavajte hladna i vlažna mesta. U ovom slučaju smanjite prihranu azotom i uklonite zahvaćene listove. Neki od preparata su Stroby, Zato.

Lisne vaši pored ruža napaju i druge biljke i veoma su uporne. Postoje lisne, štitaste i vunaste vaši. Kod ove pojave listovi se uvrću, cvetovi venu i prekriveni su lepljivom masom. Čađava pegavost je česta pojava uz lisne vaši. Neki od preparata su Tonus, Mospilan.

Plamenjača se manifestuje na licu lista smeđe crvenim pegama a na naličju sivim pegama. Ova pojava takođe dovodi do opadanja lista. Neki od preparata su Antrakol, Ridomil.

Crveni pauk je zadnjih godina dosta raširen. Dovodi do opadanja listova, žutila i cela biljka može ostati gola. Neki od preparata su Talstar, Armada.

Pepelnica se manifestuje tako što se listovi uvijaju, mladi izdanci i listovi izgledaju kao da su posuti brašnom. Neki od preparata su Stroby, Zato.

Coming Soon...