Žalfija

Opis

Žalfija (lat. Salvia officinalis) je poznata i kao kadulja. Naziv ove biljke potiče od latinske reči „salveo“, koja znači zdrav, lekovit ili „ja sam zdrav“. U suštini žalfija je žbun, visok oko 30-60 cm. Zbog lepih ljubičastih cvetova često se gaji gao baštensko cveće. Ima specifičan i jak miris koji čini žalfiju poželjnim začinom u kulinarstvu.

Žalfija raste u kamenjarima Mediterana, u niskim grmovima. U Srbiji žalfija najviše raste u istočnim predelima. Veoma je otporna na sušu. Dok je mlada, žalfija ima zeljastu stabljiku, a kao starija biljka pri dnu odrveni. Mladi izdanci žalfije su od svetlozelene boje do ljubičaste, prekriveni ređim ili gušćim dlačicama sivo-bele boje. Listovi žalfije su svetli, sa obe strane su obrasli dlačicama, jajastog do izduženo kopljastog oblika.

Cvet žalfije ja klasast i sastoji se od 2 do 8 cvetova, plave je, ružičaste ili bele boje i vrlo prijatnog mirisa koji privlači pčele. Plod žalfije je mahuna, okruglast, malo izdužen, širok oko 2 mm, a dug oko 2-2,5 mm. Kada seme žalfije sazre opna postane tvrda i bude od kestenjaste do tamno smeđe boje. Seme žalfije je klijavo 3 – 4 godine.

Eterično ulje se nalazi u celom nadzemnom delu biljke. Najviše eteričnog ulja ima u listovima žalfije. U osušenoj biljci od 1,6 do 2,7%.

Životni vek žalfije je od 5 do 7 godina. Žalfija klija pri temperaturi od 12 do 15°C, a može i pri temperaturi 6-8°C, ali onda klija malo sporije. Početni razvoj žalfije je veoma spor, retko cveta u prvoj godini, ali u drugoj godini procveta veoma rano. U uslovima kontinentalne klime cvetanje počinje početkom maja, a traje do kraja juna. Plodovi žalfije jako sporo sazrevaju, tek u avgustu, a berba je otežana zbog osipanja semena.