Topijari

Dodatne informacije

Opis

Topijari  – Cupressus arizonica Topijarna umetnost je veoma stara. U Evropi, prvi sačuvani tragovi o topijarima pojavljuju se u Starom Rimu, ali je ovakav način oblikovanja biljaka razvijen pod uticajem kultura Dalekog Istoka, posebno kineskog penzaia i japanskog bonsaia. Ipak, topijari su najveću popularnost stekli u vreme renesanse, kada su vešti baštovani dekorativnim oblikovanjem biljaka ulepšavali vrtove bogatih, najpre u Italiji, a zatim se taj uticaj, širenjem renesanse, prenosio i na ostale države.

Topijari  Danas se zelene skulpture sreću, kako na bolje uređenim površinama gradskog zelenila, tako i u privatnim vrtovima. Pri izboru biljaka za izradu topijara, pre svega, neophodno je poznavati način i brzinu njihovog rasta. Tradicionalno, koriste se zimzelene vrste sporijeg i gustog rasta, otporne na intenzivno orezivanje. Brzorastuće, posebno listopadne biljke, iako se mogu koristiti, nisu najpogodniji izbor, jer za kratko vreme izgube željeni oblik.

Topijarno oblikovane biljke su osetljivena vetrove i snežne padavine, što ponekad prouzrokuje lomljenje grana ili deformacije oblika. Zato je od važnosti, ukoliko postoji mogućnost, obezbediti im položaje zaštićene od jakih udara vetrova i redovno otresati sneg sa njih. Zalivanje i prihhana primenjuju se prema vrsti od koje je topijar napravljen.Po prailu, sa formiranjem oblika počinje se dok je biljka još mlada i elastična, i često je potrebno nekoliko godina da bi se postigao željeni oblik. Formirana zelena skulptura zahteva stalno orezivanje više puta tokom vegetacione sezone, s tim što je potrebno izbegavati rezidbu u kasnu jesen, da novoizrasli izdanci ne bi nastradati od mraza.