– Divlji kesten – Aesculus hippocastanum

Dodatne informacije

Opis

– Divlji kesten – Aesculus hippocastanum   Domovina divljeg kestena je Balkansko poluostrvo. Kao dekorativna biljka divlji kesten je rasprostranjen u južnom i srednjem delu evropske Rusije, u Ukrajini, na Krimu, na Kavkazu, u Srednjoj Aziji.
Kao lekovito sredstvo u fitoterapiji se koristi kora divljeg kestena, plodovi i njihova kožura, seme, cvetovi.

– Divlji kesten – Aesculus hippocastanum  je vrsta lišćara koja raste u visinu oko 30m. Česta je sadnica po parkovima, zbog izuzetne otpornosti na gradske uslove sredine. Listovi su prstasto složeni, zelene boje, krošnja je gusta. Krošnju s proleća krase beli cvetovi u kupastim cvastima. Divlji kesten dosta brzo raste. Zahteva plodna zemljišta. Mladu sadnicu obavezno zalivati s dolaskom toplih dana.

𝙕𝙖š𝙩𝙤 𝙨𝙖𝙙𝙞𝙢𝙤 𝙙𝙧𝙫𝙚ć𝙚 𝙪 𝙗𝙖š𝙩𝙞?
Osnova svakog vrta su drvenaste sadnice. One nam obezbeđuju hladovinu, upotpunjuju kolorit vrta, plodonose, cvetaju i jednostavno su neizbežan vrtni detalj.
Smanjuje efekte poplava i erozije tla. Ublažava visoke temperatute u gradovima. Pomaže biodiverzitet i čini životno okruženje prijatnijim. Obežbeđuje hlad leti i zaklon zimi.

Visoki lišćari 

Listopadno drveće   koje u prirodnim uslovima može dostići i 50 m visine, dok u našim vrtovima i parkovima ne premašuje 20-30 m. Koren je većinom dobro razvijen. Krošnja širine 10-20 m, pa ove biljke pri sadnji treba udaljiti od objekata. Listovi raznih veličina i oblika. Tokom vegetacije većinom zeleni, pred opadanje žuti , rubin crveni (likvidambar), ili do kraja zeleni (jova), žuto smeži . Kombinacijom mogu se dobiti interesantni jesenji vizuelni efekti. Sadi se na međusobno  razmaku od  5-8 m. Izuzetno deluju na travnjaku kao soliteri. Na većim zelenim površinama, koriste se za zadnji plan, tako da se na njihovim krošnjama oslikava, niže rastinje.